Svet poezije

Зовем се страх.

 Пролазим улицама крви

 и улазим у људске мозгове.

 Уносим људима страхове.

Волим кад ноћу не могу да заспе.

 Ја их прогањам.

 На мене не могу да забораве.

 А ако ме на трен забораве

 и утону у сан,тамо се појављујем.

 И то у још горем облику.

Ја им узимам душу,

уместо душе,дајем им страх.

Желим да им дам своје име.

  Да сви људи постану моје власништво.

Да постанем њихова опсесија.

 Они не могу да ме убију,

јер сам ја бесмртан.

Живим у људима.

Убијам њихов мозак.

Уништавам их.

 Терам их да ме моле за милост.

 Али ја не одустајем.

Желим да владам.

 Многима већ владам,

али није ми доста.

Желим да свет има назив мог имена.

Да ми се сви клањају.

 То желим.

О томе сањам.

Желим да се свет зове страх!